Glagoli u njemačkom se u određenoj mjeri ponašaju slično kao i glagoli u našem jeziku: mijenjaju se po licima.
Tako ćemo npr. glagol „čitati” mijenjati po potrebi: „ja čitam”, ali „oni čitaju”. Međutim, da kažemo „ja čitaš” ili „oni čitate”, zvučali bismo smiješno ili druga osoba ne bi ni razumjela šta smo htjeli reći.
Te se glagolske promjene kroz lica nazivaju konjugacija. Ovo spominjemo u slučaju da negdje naiđete prilikom učenja na izraz „konjugacija glagola”, a nije vam odranije poznat.
Glagoli u njemačkom: infinitiv i osnova
S obzirom na to da su glagoli vrsta riječi koje u rečenici označavaju radnju, stanje i zbivanje, vrlo je bitno da ih pravilno upotrebljavamo i mijenjamo kroz lica.
Kod nas, glagoli u infinitivu, tj. u svom osnovnom, nepromijenjenom obliku, završavaju na -ti ili na -i. Na primjer: biti, imati, moći, zvati (se), voziti…
U njemačkom jeziku, glagoli u infinitivu većinom završavaju na -en ili na -n: sein, haben, können, heißen, fahren, sprechen, weißen…
Glagoli u njemačkom: nastavci
Ako od infinitiva „otkinemo” taj nastavak -en, dobit ćemo glagolsku osnovu. Na tu osnovu ćemo dodavati posebne nastavke za svako lice.
U većini slučajeva, nastavci će biti sljedeći (glagolska osnova+nastavak):
| Lice (jednina) | Nastavak | Lice (množina) | Nastavak |
|---|---|---|---|
| ich | - e | wir | -en |
| du | -st | ihr | -t |
| er, sie, es | -t | sie, Sie | -en |
Kao što vidimo, neka od lica također imaju isti nastavak kao i u infinitivu. Pogledajmo primjenu tih nastavaka u nekoliko primjera i krenimo od glagola kommen.
Glagol kommen (dolaziti)
| Jednina | Množina |
|---|---|
| ich komme | wir kommen |
| du kommst | ihr kommt |
| er, sie, es kommt | sie, Sie kommen |
Ispod ćemo navesti nekoliko primjera rečenica sa glagolom kommen.
Ich komme! – Dolazim!/Eto me!
Woher kommst du? – Odakle dolaziš?/Odakle si?
Weißt du, wann sie kommt? – Znaš li kada ona dolazi?
Wir kommen bald. – (Mi) dolazimo uskoro.
Kommt ihr mit uns? – Idete li vi s nama?
Sie kommen mit dem Bus. – Oni dolaze busom.
Bitte kommen Sie auch mit uns. – Molimo Vas da i Vi pođete s nama.
Tu možete vidjeti ono o čemu smo maloprije govorili: infinitiv glagola je kommen, oduzmete mu taj nastavak -en, pa dobijete glagolsku osnovu, na koju dodajete nastavke prema licima: —e, -st, -t, -en, -t, -en.
Iako će u određenim slučajevima biti određenih odstupanja, naučite li te nastavke, savladali ste konjugaciju glagola u njemačkom jeziku, bar kada je riječ o prezentu, tj. o sadašnjem vremenu.
Glagol sprechen (pričati, govoriti)
Ispod možete vidjeti kako su nastavci kod glagola sprechen isti kao i kod ostalih glagola, ali se glagolska osnova malo promijeni u drugom i trećem licu jednine (npr. nije du sprechst, nego je du sprichst – ti govoriš).
| Jednina | Množina |
|---|---|
| ich spreche | wir sprechen |
| du sprichst | ihr sprecht |
| er, sie, es spricht | sie, Sie sprechen |
Navest ćemo nekoliko primjera sa glagolom sprechen.
Ich spreche ein bisschen Deutsch. – Pričam malo njemački.
Du sprichst sehr gut Deutsch. – (Ti) dobro pričaš njemački.
Er spricht Englisch und Deutsch. – On priča engleski i njemački.
Wir sprechen alle Englisch. – Svi (mi) pričamo engleski.
Sprecht ihr Englisch? – Pričate li vi engleski?
Sprechen Sie Deutsch? – Pričate li Vi njemački?
Glagol heißen (zvati se)
| Jednina | Množina |
|---|---|
| ich heiße | wir heißen |
| du heißt | ihr heißt |
| er/sie/es heißt | sie, Sie heißen |
Ovdje možete primijetiti kako u drugom licu jednine („ti”, na njemačkom du), nema nastavka -st, nego je samo -t.
Zašto? Ako se prisjetimo, slovo „ß” (escet) predstavlja dva slova „s”. Tako bismo du heißt („ti se zoveš”) mogli pisati i kao du heisst. Zato bi bilo suvišno stavljati nastavak -st, pošto bi onda bilo suvišno to treće „s”: du heissst.
Navedimo nekoliko primjera s ovim glagolom.
Hallo, ich heiße Hans Müller. – Zdravo, ja se zovem Hans Müller.
Wie heißt du? – Kako se ti zoveš?
Dieses Metall heißt Zink. – Ovaj metal se zove cink (riječ cink je u njemačkom jeziku das Zink, dakle, srednjeg roda).
I tako dalje.
Glagol sein (biti)
Za početak, pogledajmo ovaj glagol u našem jeziku: infinitiv je „biti”, ali je „ja sam”, „ti si”, „on/ona/ono je”, „mi smo”, „vi ste”, „oni su”.
Na njemačkom, infinitiv glagola „biti” glasi sein U tablici ispod vidimo kako se taj glagol mijenja kroz lica.
| Jednina | Množina |
|---|---|
| ich bin | wir sind |
| du bist | ihr seid |
| er, sie, es ist | sie, Sie sind |
Kao i kod nas, glagol „biti” je i u njemačkom vrlo važan i često se koristi. Tako bismo, na primjer, mogli reći: „ Ich bin müde.” – Ja sam umoran/umorna.
Ali, pomoću ovog glagola možemo izraziti i koliko nam je godina. Na primjer: “ Ich bin zweiunddreißig Jahre alt.” – Imam trideset (i) dvije godine.
Dakle, dok se kod nas kaže da imamo toliko i toliko godina, u njemačkom se kaže da smo toliko i toliko stari. Ista stvar je u engleskom (I am 32 /years old/), kao i u nekim drugim jezicima.
Pošto glagol sein ne slijedi u potpunosti nastavke na koje smo navikli (nepravilan je, kao i mnogi drugi glagoli u njemačkom), njegove oblike trebamo naučiti napamet.
Glagoli u njemačkom: učiti ih kroz praksu
Glagoli u njemačkom jeziku su opsežna tema, a mi smo se u ovoj lekciji dotakli samo nekih najosnovnijih stvari. Većinu toga ćete učiti usput, kroz praksu i prema potrebi.
Ipak, s obzirom na važnost glagola u svakodnevnoj komunikaciji, smatrali smo da je potrebno spomenuti te osnove na samim počecima učenja. Ne dopustite da Vas neka od ovih informacija prepadne ili uspori u učenju: to su samo neka od pravila na koja ćete se uvijek moći vratiti ako Vam kasnije nešto ne bude jasno.
Domaća zadaća 🙂
Predlažemo da za „domaću zadaću” uradite sljedeće:
- Naučite konjugirati glagole navedene u ovoj lekciji, odnosno, mijenjati ih kroz lica.
- Samostalno naučite, tj. istražite kako konjugirati najmanje još po jedan pravilni glagol (npr. wohnen – živjeti) i jedan nepravilni glagol (npr. essen – jesti).
U iduće dvije lekcije ćemo obrađivati brojeve u njemačkom jeziku.
Izvori:
